Milan Beloviæ: Šta se krije ispod demokratije? - Dnevnik, 1990. II. 13., 4.
Vlastomir Æurèiæ: SK je u potrazi za izgubljenim identitetom. - Sava Grujiæ: Okrenimo se èoveku, a ne naciji. - Janoš Vekaš: Ljudi koji su inicirali osnivanje Demokratskog saveza vojvođanskih Mađara nikada nisu bili protiv Jugoslavije i jedinstva Srbije
Spremnost Saveza komunista da se "otvori" prema alternativi (drugim strankama) i pruži moguænost njenim predstavnicima da za javnost sasvim javno kažu šta imaju i suèele mišljenje sa komunistima - nije dala oèekivanog odjeka na juèerašnjem savetovanju "Politièki pluralizam u teoriji i praksi" u Pokrajinskom komitetu SKV u Novom Sadu. Iako je poziv, kako je reèeno, upuæen svim do sada osnovanim, za koje se zna, strankama, savezima
i udruženjima u Vojvodini - osim naravno, zabranjene "Srpske narodne obnove" - vrlo malo ih se odazvalo. Da li to znaèi, zapitao je Vlastomir Æurèiæ, da je alternativa veæ otpisala SK kao ozbiljnog politièkog takmaca? Mi dodajmo - ili je još nespremna za pravo suèeljavanje?
Liberalizam i demokratija
U napomenama koje su bile uvod u raspravu, Vlastomir Æurèiæ je naglasio da se SK nalazi pred praktiènim konsekvencama svih svojih dosadašnjih neuspeha, promašaja, iluzija i grehova. SK je sada u potrazi za izgubljenim identitetom, s jedne strane, i u situaciji da se posle višedecenijske lagodne monopolske pozicije iznuđeno negativno odredi prema tom monopolu, s druge strane. A, mora i da nađe svoje mesto na pluralistièkoj sceni. SKV je, rekao je Æurèiæ, jasno p
okazao svojim delovanjem u poslednjih godinu dana da ne želi da arbitrira i da se nameæe u stvarima politièkog organizovanja, veæ da zajedno sa drugim demokratski opredeljenim snagama gradi politièki sistem po meri èoveka. Politièki pluralizam shvata kao sredstvo politièke demokratije, a ne kao nekakav konaèan cilj.Jovo Radoš je podsetio da je do sada u Jugoslaviji osnovano preko 60 politièkih stranaka i udruženja i da blizu polovina ima određujuæi termin - demokratski, demokratija. Treba videti, međutim, šta stoji iza tog pojma. Kod veæine se prožimaju dva principa - liberalizam i demokratija. Upoređujuæi stavove SK o slobodi i demokratiji sa stavovima novih stranaka Radoš je ukazao da oni nimalo ne zaostaju. Nove stranke, èak, èesto ponavljaju zadatke ref
ormisanog SK. Ako SK, smatra Radoš, napravi kritièku distancu prema greškama iz prošlosti, onda se novofromirane stranke ne mogu dièiti da imaju programe koji su ispred reformisanog SK.Sava Tubiæ je rekao da smo suviše verovali u to da postoji kontinuitet na jugoslovenskom prostoru, podseæajuæi i da je ta vera naroèito ispoljena na 11. kongresu SKJ kada je Tito u "oporukama" jugoslovenskom društvu formulisao temelje njegovog razvoja - socijalistièko, samoupravno, nesvrstano. Bio je to obrazac vaspitanja no
vog èoveka, ali u starom, kolektivnom duhu. Brzo su se, međutim, uvidele zablude toga.Imamo, istakao je Tubiæ, i znaèajan imidž raskida sa staljinizmom onim poznatim "ne", ali je pitanje dali je taj raskid zaista uèinjen. Socijalizam je išao na dva koloseka - poststaljinistièki i onaj na kome je bila humana inteligencija. Šansa za razvoj socijalizma postoji jedino ako se prevlada taj poststaljinistièki period. Tubiæ smatra i da je trijada - radnièka klasa, seljaštvo, inteligencija - postala neaktuelna.
- Do
stanja u kojem se nalazimo - naglasio je Sava Grujiæ - došli smo zahvaljujuæi velikim zabludama, pogrešnim konceptima i oèekivanjima od realnog socijalizma. Bili smo veoma bliski staljinistièkom konceptu i posle istorijskog "ne". Sistem nam je pao i na politièkom i na ekonomskom planu. Ono što je sada osnovno jeste kako æe se koncipirati zakon o politièkom udruživanju. Stranke se ne mogu osnivati na nacionalnoj i verskoj osnovi. Grujiæ je dodao i da se moramo okrenuti èoveku, a ne naciji, što nam je Kardelj nametnuo i što je ušlo i u Ustav.Izgubili smo, istakao je Borislav Ðuroviæ, nekoliko dragocenih godina, neprekidno kasnimo za društvenim kretanjima u zemlji i svetu. Po Ðuroviæu za sada postoji samo jedan pluralizam - onaj građanskog tipa. Socijalistièki pluralizam je utopija, nema moguænosti za njega, i nije èudo što nije zaživeo u praksi. Pravila igre u ovom postojeæem građanskom pluralizmu moraju se poštovati, ali nikoga ne treba unapred ogranièavati, reæi da su moguæe samo partije socijalistièkog u
smerenja. Kako razluèiti koje su to? Jedini efikasan naèin demonopolizacije vlasti jeste pluralizam, rekao je Ðuroviæ, a kad je reè o promeni naziva SK nemojmo se unapred zaklinjati da ga neæemo menjati.
Odmah kažu: "Mađari æe diæi glavu"
Èlan Inicijativnog odbora za osnivanje Demokratskog saveza vojvođanskih Mađara (DSVM), inaèe i èlan SK, Janoš Vekaš naglasio je da je simptomatièno dakad se javi neka inicijativa "u manjinskim kolektivima" - da se odmah kaže da dižu glavu ("Mađari æe diæi glavu"). Najveæ
a je nepravda dodao je Vekaš, ako se teži konzervisanju prevaziđenih odnosa u kolektivitetu. Onda æe narodnosti svesti na folklor.Suprotstavljajuæi se pojedinim stavovima o organizovanju stranaka, saveza, udruženja na nacionalnoj osnovi, Vekaš je zapitao da li za osnovu treba uzimati nacionalnu pripadnost èlanova, ili program i politièku delatnost? Za DSVM Vekaš je istakao da æe pokušati reintegrisati Mađare u Jugoslavji. Ljudi koji su inicirali osnivanje DSVM nikada nisu bili protiv Jugoslavije i interesa
jedinstvene Srbije. U programskim ciljevima DSVM nema mnogo razlike u odnosu na Deklaraciju SKJ. Vekaš je ukazao i na potrebu osnivanja Instituta za međunacionalne odnose u Novom Sadu i na to da krut odnos SK prema drugim strankama samo homogenizuje te druge.Nedeljko Kuljiæ je naglasio da su potrebne daleko radikalnije promene nego što hoæemo, zalažuæi se i za promenu naziva SKJ ako ni zbog èega drugog, a ono iz taktièkih razloga. Osim toga, temeljne pretpostavke komunizma su napuštene. Slobodanka Grujièiæ smatra da ima šansu da se "oèisti", osveži i ponudi konkretan program u borbi za vlast. Florijan Vuk je rekao da u višepartijskom sistemu moraju postojati pravila igre i stranka koja ih ne poštuje ne može biti legalizovana. SKJ (KPJ) je izveo revoluciju,
stvorio Jugoslaviju i ne može dopustiti njeno rasparèavanje.
Opasnost od desnog pluralizma
Slavko Gordiæ je upozorio na dramatiènu situaciju u SK. Umesto da se mobiliše kao jedinstvena organizacija, on se iscrpljuje u frakcijskim sukobljavanjima. Nama preti opasnost, istakao je Gordiæ, od desnog pluralizma. Bez obzira na demokratsko pokriæe, kod dosta novih pokreta može se nazreti retrogradna suština. SK èini - rekao je Gordiæ - sam sebi medveđu uslugu samoosporavajuæi se. On je bio i sam èinilac demokra
tskih procesa u društvu i ne može se olako poistoveæivati s ideološkim imenjacima u zemljama Srednje Evrope. Zaboravlja se da je SKJ izveo revoluciju, rekao je istorijsko "ne" Staljinu, bio tvorac samostalne spoljne politike. Šansa SK u pluralizmu je velika, njegovo osipanje je prolazno i biæe opet privlaèan za mlađe generacije - smatra Gordiæ.